Čovek koji je proveo više od decenije “zaključan” u sopstvenom telu podelio je neverovatnu priču o svemu kroz šta je prošao.
Martin Pistorijus je imao 12 godina kada se vratio iz škole s upalom grlom. Tada je sa porodicom živeo u Južnoj Africi, a lekari su bili uvereni da ga je uhvatio grip. Dobio je uobičajeni tretman i poslat kući.
Nažalost, njegovo stanje se pogoršalo, nije mogao da hoda, stoji niti govori, pa je hospitalizovan.
Lekari su zaključili da boluje od kriptokoknog meningitisa, ali pre nego što su išta uspeli da urade, pao u komu.
Martinovim roditeljima, Džoani i Rodniju, nije dat ubedljiv razlog zašto se njegovo telo “zaključalo”, ali nisu bili spremni da odustanu od sina.
Premestili su ga u centar za negu, gde je Martin proveo naredne godine. Dečak je bio u vegetativnom stanju, a niko u okolini nije shvatio da je pri svesti i prihvata sve oko sebe!
“Taj osećaj potpune nemoći verovatno je najgori koji sam ikada doživeo. Kao da ne postojiš, dok o svakoj stvari u tvom životu odlučuje neko drugi. Sve, od onoga što nosite, jedete i pijete, do toga gde ćete biti sutra, ili sledeće nedelje”, ispričao je kasnije.
U knjizi koju je napisao 2011. godine (Goust boj) opisuje scenu koja ga je “veoma rastužila i uznemirila”.
Sedeo je u invalidskim kolicima kada je njegova majka rekla: “Nadam se da ćeš umreti”.
Žena je priznala da se pokušavala da se pomiri sa stanjem svog sina, a on ističe da razume šta se dešavalo u njenoj glavi u tim trenucima.
Svestan svega što se dešava oko njega maštao je o “svemirskim brodovima i uzbudljivim avanturama”, a njegov život se promenio 2001. godine kada su ga roditelji premestili u Centar za alternativnu komunikaciju Univerziteta u Pretoriji.
Tamo je jedan od istraživača podigao list papira sa ispisanim simbolima i rekao Martinu da očima locira loptu. Nakon što je to učinio, zatraženo je da locira psa.
Na taj način je otkriveno da je sve vreme pri svesti, sposoban da komunicira, iako nije pomerao telo. Imao je 25 godina.
Martinovi roditelji su uložili novac za kupovinu kompjutera sa posebnim komunikacionim softverom, a sličnu tehnologiju je koristio Stiven Hoking.
Tako mu je omogućeno da bira slova, reči ili simbole pomoću specijalne trake pričvršćene za njegovu glavu. Vremenom je povratio punu svest.
Godine 2003, Martin je počeo da radi u centru za negu i upoznao ljubav svog života, Džoanu, sa kojom se oženio šest godina kasnije u Eseksu.
Radi kao kompjuterski naučnik i programer, i otac je sina Sebastijana Alberta Pistorijusa.
(Kurir/Telegraf)
