“SRCE MI SE STEGNE JER MAJČIN PRAG NI ŽIVA DUŠA NE PREĐE: Unuci neće da je vide, od komšija saznaje sve o njima i jeca”
Ispovest žene čija majka pati jer je unuci ne posećuju veoma je emotivna.
U Aninoj (62) porodici nekad je bila puna kuća veselja – odrastala je uz roditelje, dva mlađa brata i sestru. Danas nam priča da je kuća pusta, niko više ne dolazi, a majka samo plače jer ju gotovo niko ne posećuje.
“Mama ima 83 godine, pala je jesenas vani dok se penjala na merdevine da pobere jabuke. Polomila je rebra, uganula nogu, bila je u bolovima. Ja sam tada živela sama u većem mestu, kao friška penzionerka. Zaključila sam da bi bilo najbolje da preselim kod nje”, ispričala je. Tek je sada, kaže, shvatila zašto joj se mama toliko puta žalila da “živa duša preko njenog praga ne kroči”.
“Znate, dok su deca mojih braće i sestara bila mlađa, i dok je otac bio živ, često smo se tu okupljali. Kako su deca rasla, selo ih je prestalo zanimati. Jedan brat je nakon tatine smrti dolazio mami kositi travu i nešto popraviti ako bi trebalo, ali otkako sam ja tu, dođe svakih mesec do dva, ako i toliko. Jetrve nisam videla od Božića, jednu ni drugu, kao ni njihovu decu”, kaže.